Memory

Danas je jedan od onih dana za koji ne znam na šta sam ga potrošila. Malo na sećanja, malo više na maštanja, solidno na preispitivanja i mnogo na borbu sa grižom savesti što ne radim nešto drugo... i dok sam se sunčala na svojoj terasi i razmišljala koliko se brže gori kad si na većoj visini jer si bliži suncu, setila sam se jednog toplog avgustovskog dana pre tačno 20 godina, kao iz nekog drugog života, kada smo Milan, Jaca i ja, ponosni što smo se uspentrali na neki, zapravo neveliki vrh na Zlatiboru, polegali pobedonosno i tako ostali dovoljno dugo da se spržimo i naučimo tu lekciju o sunčanju na većoj nadmorskoj visini na teži način. Uprkos tome, bilo nam je mnogo lepo.
Bili smo značajno mlađi, daleko bezbrižniji i još uvek svi na broju.